Home / Istraživači

Istraživači

Budući Centar za zelene tehnologije ima na raspolaganju 35 istraživača u naučnim zvanjima i 16 mladih istraživača – studenata doktorskih studija i istraživača koji su doktorirali, ali još nisu izabrani u naučno zvanje.

 

Biografije saradnika Centra u naučnim zvanjima

 

Dr Zorica Branković, naučni savetnik. Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu završila je 1991. godine, na smeru Neorganska hemijska tehnologija. Kao stipendista Instituta tehničkih nauka SANU završila je postdiplomske studije u Centru za multidisiplinarne studije Univerziteta u Beogradu, na odseku Nauka o materijalima, a doktorirala je 2000. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Od septembra 1999. godine do septembra 2002. godine boravila je u Brazilu, Institut za hemiju-UNESP, Ararakvara-Sao Paulo, prvo kao gostujući istraživač, a od decembra 2000. god. na postdoktorskim studijama. Tokom 2007. godine boravila je na postdoktorskim studijama u Institutu„Jožef Stefan”,Odsek za nanostrukturne materijale, Ljubljana, Slovenija. U zvanje naučni savetnik izabrana je 2009.godine. Tokom 2014. Godine boravila je kao gostujući istraživač na univerzitetu TexasA&M, SAD.
Zorica Branković se bavi istraživanjima iz oblasti hemije čvrstog stanja, metal-oksidnih keramičkih materijala, pre svega elektronske keramike, kao što su varistori, magnetni materijali, multiferoici i feroelektrični materijali, razvojem novih metoda sinteze materijala, mehanohemijskom sintezom, mikrostrukturnom i električnom karakterizacijom materijala, nanostrukturnim materijalima, biodegradabilnim materijalima i materijalima za aktivno pakovanje, senzorima, materijalima za obnovljive izvore energije.
Do sada je učestvovala na 4 projekta osnovnih istraživanja i rukovodila 3 projekta bilateralne saradnje sa Slovenijom i Hrvatsko (projekat u toku). Trenutno je i rukovodilac potprojekta na projektu III45007. Zorica Branković je bila predavač na 2 kursa na multidisciplinarnim postdiplomskim studijama UB na smeru Nauka o materijalima i 7 puta mentor ili član komisije za izradu magistarskih teza i doktorskih disertacija. Bila je recenzent FP projekata iz oblasti nanomaterijala i IT, kao i u više međunarodnih časopisa. Član je Srpskog hemijskog društva, Evropskog keramičkog društva i Društva za Keramičke Materijale Srbije. Član je Upravnog odbora Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Dr Sonja Veljović Jovanović, naučni savetnik.Doktorirala je 1995. u oblasti bioloških nauka na Biološkom fakultetu, Univezitet u Beogradu. Naučna oblast i specijalnost je fiziologija i biohemija biljaka, antioksidativni metabolizam i signalizacija, fotosinteza i aabiotički stres. Bila je zaposlena na Institutu za pesticide od 1985 do 1990.,od 1991 do 1992. na Julius-von-Sachs institut za bionauke Univerziteta u Vircburgu, Nemačkau okviru programaLeibnizprogramoftheDeutschForschungsegmeinschaft. Od 1992. Je zaposlena u Institutu za multidisciplinarna istraživanja, Odsek za nauku o živim sistemima, a od 2012 obavlja funkciju direktora Instituta. Angažovana je na doktorskim studijama na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 2014, kao predavač predmeta Mehanizmi odgovora biljaka na abiotički stres.Takođe, boravila je u Odeljenju za biologiju Koledža za stomatologiju u Kitakjušu, Japan tokom 1998. i 2013., zatim u Odeljenju za biohemiju i fiziologiju IACR-Rothamsted, Harpenden, UK, po šest meseci 1999. i 2000. kao stipendista RoyalSocietyFellowship. U Odeljenju za fitopatologiju Tehničkog Univerziteta u Minhenu; kao stipendista DAAD-a provela je tri meseca 2003. Saradnja sa prof Navari-Izo (Odeljenje za hemiju i tehnologiju Poljoprivrednog fakulteta u Pizi) Italija ostvarena je preko bilaterale sa Italijom (MIUR), u tri navrata, godine 2004, 2007, 2008. Godine. Rukovodila jedva nacionalna projekta (2006-2010: 143020; 2010-2014: III 43010) i dva istraživačko razvojna projekta Gradske upreve grada Beograda, Sekretarijata za zaštitu životne sredine, od 2011-2014. koji se odnose na urbanu ekologiju, biofiltere u gradu i oksidativna oštećenja drvoreda. Objavila je oko 60 naučnih radova u naučnim časopisima sa SCI liste, kategorijeM21, M22, sa citiranošću preko 1200 u časopisima saISI-liste(bez autocitata). Bila je mentor na više magistarskih i doktorskih teza istraživača sa Instituta. Imala je dva predavanja po pozivu na Politehničkom Univerzitetu u Minhenu; Nemačka (2003.) i Univerzitetu u Kataniji, Italija (2008). Član jemeđunarodnih asocijacija: FESPB (Evropsko društvo za biologiju biljaka), SFRR (Evropsko društvo za istraživanja slobodnoradikalskih reakcija) SBS (Srpsko društvo biologa); Predstavnik Srbije u „ManagementCommittee“ COSTakcija FA0906 UV-Bgrowth 2010 -2014. Radila je rezenzije radova za više uglednih međunarodnih časopisa:JournalofExperimentalBotany, AnnalsofBotany, Plant Science, Physiologia Plantarum, New Phytology.

Dr Goran Branković, naučni savetnik i rukovodilac Odseka za nauku o materijalima. Diplomirao je 1993. na Fizičkom fakultetu u Beogradu, magistrirao je 1999. na multidisciplinarnim studijama Univerzitetu u Beogradu iz oblasti nauke o materijalima, a doktorirao 2002. godine na Institutu za hemiju –UNESP, Brazil, iz oblasti fizičke hemije. Dva puta je boravio na postdoktorskim studijama, 2002-2003. na federalnom univerzitetu UFSCAR, Brazil i 2007. godine na Institutu „Jozef Stefan“, Slovenija. Dr Branković je bio gostujući istraživač na Institutu za hemiju –UNESP, Brazil 2011. godine i na univerzitetu TexasA&M, SAD, 2014. godine. Od 1994. stalno je zaposlen u Institutu za multidisciplinarna istraživanja-Univerzitet u Beogradu, sa punim radnim vremenom.
Bio je predavač na kursu „Materijali za elektroniku“ na multidisciplinarnim postdiplomskim studijama Univerziteta u Beogradu na smeru Nauka o materijalima (2003-2008). Goran Branković je osam puta bio mentor ili član komisije za izradu i odbranu magistarskih i doktorskih teza. Bio je rukovodilac na 2 međunarodna projekta koje je finansirala fondacija FAPESP iz Brazila, 2 projekta bilaterlne saradnje sa Slovenijom i Hrvatskom (projekat u toku) i 2 nacionalna projekta, od kojih je jedan projekat u toku (III45007).
Dr Goran Branković je prema kategorizaciji Ministarstva svrstan u A1 kategoriju istraživača. Bavi se istraživanjima iz oblasti fizike čvrstog stanja, sinteze (konvencionalne metode dobijanja keramike, sol-gel postupci, mehanohemija, metode zelene hemije, hemijske metode dobijanja tankih filmova) i karakterizacije novih materijala, posebno elektrokeramike (ZnO i SnO2 varistori, feroelektrici materijali za obnovljive izvore energije, materijali za fotokatalizu, magnetni materijali i multiferoici). Goran Branković je ekspert za električnu karakterizaciju materijala i mikroskopiju (SEM, FESEM, HRTEM, AFM) i iz ovih oblasti ostvaruje intenzivnu saradnju sa istraživačima iz drugih institucija i projekata iz zemlje i inostranstva.
Autor je ukupno 109 radova publikovnih u časopisima sa SCI liste, koji su citirani ukupno 744 puta (beza autocitata), h-indeks 13. Član je Srpskog hemijskog društva, Evropskog keramičkog društva, jedan od osnivača i član Društva za Keramičke Materijale Srbije.

Dr Miroslav Nikolić, naučni savetnik. Doktorirao je iz oblasti agronomskih nauka na Univerzitetu u Beogradu, nakon istraživačkog rada u Institutu za ishranu biljaka Univerziteta Hoenhajm u Štutgartu (Nemačka) kao DAAD stipendista. Obavio je trogodišnje postdoktorsko usavršavanje iz oblasti fiziologije ishrane biljaka na Univerzitetu Hoenhajm u Štutgartu (Nemačka) i Univerzitetu u Udinama (Italija).Od 2003. godine zaposlen je u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Osnovao je istraživačku grupu za ishranu biljaka, koja se bavi osnovnim i primenjenim istraživanjima u sistemu biljka-zemljište. Kao autor ili koautor u petogodišnjem periodu objavio je međunarodnu monografiju “SiliconinAgriculture” (Springer) i 16 naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima, pretežno iz oblasti nauka o biljkama, zemljištu i životnoj sredini. Prema bazi SCOPUS citiran je preko 700 puta
saHišovimindeksom 15 (bezsamocitata). Popozivu, održaojeseminarena 7 inostranihvisokoškolskih ustanova i ključna predavanja na 6 međunarodnih konferencija. Mentor je pet doktorskih disertacija, dve magistarske teze i komentor jedne doktorske disertacije na Univerzitetu u Beogradu. Bio je “Erazmus Mundus” profesor na nekoliko evropskih visokoškolskih ustanova (Francuska, Italija i Španija) i gostujući profesor Univerziteta u Bolonji (Italija). Trenutno je rukovodilac nacionalnog projekta osnovnih istraživanja (biologija).Član je uređivačkog odbora vrhunskog međunarodnog časopisa “PlantandSoil” (IF2.969).

Dr Miroslav Komljenović, naučni savetnik. Doktorirao je 1997. g. na Univerzitetu u Beogradu u oblasti nauke o materijalima. Od 1992 g. je zaposlen u Institutu za multidisciplinarna istraživanja (tada: Centar za multidisciplinarne studije) Univerziteta u Beogradu. Njegova istraživanja su orijentisana na recikliranje neorganskog industrijskog otpada/nus-proizvoda. Posebno se fokusirao na mogućnost dobijanja neorganskih polimera na bazi silicijuma i aluminijuma ili tzv. geopolimera, kao i mogućnosti primene ove vrste materijala u različitim oblastima privredne delatnosti: građevinarstvo, metalurgija, zaštita životne sredine i sl.
Do sada je objavio preko 90 naučnih radova, od čega 25 u časopisima kategorije M20, kao i jedno poglavlje u monografiji međunarodnog značaja (kategorija M14). Takođe je autor/koautor 2 zaštićena patenta (M92), kao i preko 25 različitih tehničkih rešenja (M80), od kojih su neka uspešno realizovana na industrijskom nivou.
Bio je glavni mentor na tri uspešno završena doktorata (2015, 2016). Recenzirao je naučne radove u preko 15 naučnih časopisa kategorije M20. Takođe je recenzirao naučne projekte za Evropsku komisiju (2014), Češku naučnu fondaciju (2011, 2013-16), Irski istraživački savet (2017), kao i za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije kao član Matičnog naučnog odbora za materijale i hemijske tehnologije (2010-17). Bio je član naučnog komiteta ili saveta na šest međunarodnih naučnih konferencija (Češka Republika: 2011, 2014, 2017; Letonija 2015, 2017; Poljska: 2015)
Rukovodio je ili učestvovao u realizaciji više međunarodnih naučno-istraživačkih projekata (FP5: 1 projekat; Eureka program: 4 projekta, 2 projekta rukovodio: E!3688: 2007-2010, i E!5415: 2010-2013; 1 KOST akcija: 2013-2017; 1 multilateralna saradnja: Austrija-Češka Republika-Srbija: 2017-2018). Rukovodio je brojne nacionalne projekte, a posebno one finansirane od nadležnog Ministarstva (TR 6720B: 2005-2007, TR 19001: 2008-2010 i TR 34026: 2011-2017).

Dr Ksenija Radotić, naučni savetnik. Doktorirala u oblasti bioloških nauka na Univerzitetu u Beogradu. Od 1990. godine zaposlena je u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Njena istraživanja su vezana za fiziologiju i biofiziku odgovora biljaka na stres, sa fokusom na sekundarni metabolizam, enzimske i strukturne parametre ćelijskog zida i mogućnost njihove primene u monitoringu stresa biljaka i životne sredine. Drugi pravac istraživanja je dizajn, sinteza i primena novih materijala baziranih na biljnom ćelijskom zidu (koji čini najveći deo otpadne biomase). Treći pravac istraživanja je razvoj primene metoda optičke spektroskopije (fluorescentne, infracrvene) u strukturnim i dijagnostičkim studijama biljnih i animalnih sistema različite složenosti. Objavila je 60 naučnih radova u časopisima sa SCI liste, dva poglavlja u knjigama, 4 predavanja po pozivu u međunarodnim institucijama i konferencijama. Citirana je oko 700 puta. Trenutno je mentor tri doktoranta. Rukovodi jednim domaćim projektom, jednim potprojektom na domaćem projektu, učestvuje u jednoj COST akciji.

Dr Ivan Spasojević,naučni savetnik.Doktorirao je 2006. god. u oblasti biofizika na Univerzitetu u Beogradu. Od iste godine zaposlen je u Institutu za multidisciplinarna istraživanja, Univerziteta u Beogradu. Njegova istraživanja su vezana za redoks procese u biohemijskim i živim sistemima. Ovi procesi uključuju slobodne radikale, različite redoks-aktivne neradikalske molekule, kao i tranzicione metale. Objavio je 60 radova u časopisima sa SCI liste, i ima tri predavanja po pozivu na međunarodnim konferencijama. Citiran je oko 500 puta. Mentor je u izradi tri doktorske teze.

Dr Aleksandar Hegediš, naučni savetnik.Dr Aleksandar Hegedišje doktorirao 2007. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1988. godine radi u Centru za multidisciplinarne studijeUniverziteta u Beogradu, sada Institut za multisisciplinarna istraživanja na Odseku za prirodne resurse i životnu sredinu.Novembra 2009. godine postavljen je zašefa Odseka za prirodne resurse i životnu sredinu u Institutu za multidisciplinarna istraživanja gde i danas radi.
U dosadašnjem radu dr Alerksandar Hegediš učestvovao je u realizaciji više od 30 domaćih i inostranih naučnih projekata i učestvovao u radu velikog broja domaćih i međunarodnih stručnih i naučnih konferencija. Do sada je publikovao oko 70 naučnih radova u časopisima i preko 100 kongresnih saopštenja. Pored toga, dr Aleksandar Hegediš je autor i/ili koautor oko 50 stručnih radova, studija i elaborata.
Prema užim istraživačkim oblastima kojima pripadaju radovi dr Aleksandra Hegediša svrstavaju se u sledeće kategorije:populaciona ekologija riba, zaštita akvatičnih ekosistema i populacija riba, upravljanje ribolovnim resursima i akvakultura.
Studije, stručni radovi i elaborati u čijoj izradi je učestvovao dr Aleksandar Hegediš predstavljaju posebnu aktivnost koja se odlikuje primenom naučnih metoda i pristupa u analizi aktuelnog stanja ribolovnih resursa i izradi dokumenata koja imaju izrazito aplikativan karakter. Ovi radovi obuhvataju ihtiofaunističke ekspertize, analize uticaja, ribarstvene studije, programe unapređenja i upravljanja ribarskim područjima i ribolovnim resursima i akcione planove zaštite i upravljanja ribolovnim i vodenim resursima. Neki od ovih dokumenata su rađeni i za inostrane korisnike kao što su Norveški trgovinski savet i Ministarstvo turizma Crne Gore.
Ostala profesionalna angažovanja obuhvataju: stručni saradnik Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životnu sredinu (2002. do 2004.), stručni predstavnik SRJ u MedWet-u (Ramsarska Konvencija)(2004. do 2005.), član stručnog tima za izradu Strategije održivog korišćenja prirodnih resursa (sektor Ribarstvo)(2006. do 2007.), angažovanje od strane Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja kao član radne grupe za izradu Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i pratećih podzakonskih akata (2008. do 2009.).
Dr Aleksandar Hegediš je do sada veći broj puta angažovan kao sudski veštak u slučajevima akcidentalnih zagađivanja vodotokova i pomora riba, kao i sudskih sporova vezanih za ribarstveno korišćenje voda.

Dr Borka Jović, naučni savetnik.Doktorsku disertaciju, iz oblasti elektrohemije, pod nazivom “Adsorpcija anjona na monokristalima srebra”, odbranila je 1997. god. na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu.U periodu 1982. – 1991. god. radila je u Institutu za hemijske izvore struje u Zemun Polju kao istraživač saradnik. U toku 1990/91. god. bila je godinu dana na stručnom usavršavanju na Southampton Univerzitetu, Velika Britanija. Od 1992. god. zaposlena je u ITN-SANU u Beogradu. U periodu 1998. – 2000. god. radila je u Nacionalnom Institutu za Standarde i Tehnologije, Geitersburg, Merilend, SAD, kao gost istraživač. U periodu 2000. – 2002 god. radila je na “Drexel” Univerzitetu u Filadelfiji, Pensilvanija, SAD. Po povratku iz SAD zaposlena je u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu (tada Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu) gde i danas radi kao naučni savetnik.
Dr Borka Jović svojim istraživanjima obuhvatila je sledeće oblasti:adsorpcija anjona na monokristalima srebrai bakra; elektrohemijsko dobijanje i karakterizacija prahova:Co, Ni, Fe i njihovih legurai Ni-Mo-O; elektrohemijska karakterizacija MAX faza; elektrohemijsko dobijanje i karakterizacija katalizatori za reakciju izdvajanja vodonika i kiseonika.
Do sada je objavila 64 rada sa SCI liste i tri poglavlja u istaknutim monografijama međunarodnog značaja.Ukupno ima 885 citata bez autocitata, h – index 17 (SCOPUS).

Dr Nevenka Elezović, naučni savetnik.Doktorirala je u oblasti hemije i hemijske tehnologije, na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. godine. Od 1996. godine stalno je zaposlena u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Njena istraživanja su vezana za sintezu i karakterizaciju nanomaterijala za primenu u nisko-temperaturnim gorivnim ćelijama i elektrolizi vode. Deo istraživanja je posvećen i elektrohemijskom dobijanju i karakterizaciji legura i kompozitnih materijala. Objavila je 28 radova u časopisima sa SCIliste, od čega 20 u vrhunskim međunarodnim časopisima. Ima 1 predavanje po pozivu na međunarodnoj konferenciji. Citirana je oko 380 puta. Dr Nevenka Elezović je izabrana 2013. za člana Evropske akademije ѕa površinske tehnologije (EuropeanAcademyofSurfaceTechnology-EAST) i predstavnika Republike Srbije u pomenutoj akademiji.

Dr Zoran Gačić, naučni savetnik. Doktorirao je iz oblasti bioloških nauka na Univerzitetu u Beogradu. Kao gostujući istraživač boravio u Rusiji tokom 1998., 2008. i 2010. godine. U Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu zaposlen 1992. godine. Kao autor ili koautor u petogodišnjem periodu objavio je 4 poglavlja u međunarodnm monografijama i 20 naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima. Prema bazi SCOPUS citiran je 449 putasa Hišovim indeksom 12 (bez samocitata). Mentor je jedne doktorske disertacije, i još jedne doktorske disertacije u postupku, na Univerzitetu u Beogradu.

Dr Branka Živanović, naučni savetnik. Doktorirala je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u oblasti biljne fiziologije. Posledoktorsko usavršavenje iz oblasti biljne fiziologije i elektrofiziologije je ostvarila 1.5-godišnjim boravkom na Univerzitetu na Tasmaniji (Australija) i kraćim studijskim boravcima na Univerzitetima u Marburgu i Karlsrueu (Nemačka) u okviru binacionalnih DFG projekata i kao DAAD stipendista. Od 1995. godine je zaposlena u Institutu za multidisciplnarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Ostvarila je međunarodnu saradnju sa Univerzitetima na Tasmaniji i Nemačkoj iz koje su proizašle publikacije u međunardnim časopisima (6 radova iz kategorije M21, 1 rad iz kategorije M23 i jedno poglavlje u monografiji kategorije M13). Trenutno aktivno sarađuje sa Univerzitetom u Marburgu (Nemačka) na problematici auksinske signalizacije u procesima rastenja i gravitropske reakcije gljive Phycomyces započetoj u okviru DFG projekta od 2014. godine. Prema bazi SCOPUS citirana je 167 puta sa Hiršovim indeksom 6. Član je Društva za fiziologiju biljaka Srbije i Međunarodne grupe za cvetanje. Bila je Mentor jedne magistarske teze i član Komisije za pregled i ocenu tri doktorske disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu.

Dr Vuk Maksimović, naučni savetnik. Diplomirao je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1993. godine sa prosečnom ocenom 9.15. Doktorsku disertaciju pod nazivom “Reakcije ketomonosaharida sa vodonik peroksidom Fentonovim mehanizmom – doprinos neenzimskih reakcija bioenergetskom saldu fotorespiracije“ odbranio je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2006. godine. Zaposlen je u Institutu za multidisciplinarna istraživanja od 1996. g. Polja od posebnog istraživačkog interesa su mu izučavanja metabolizma šećera, organskih kiselina i fenola, sekundarni biljni proizvodi i razvoj analitičkih metoda.Završio je kurs “Savremena tehnologija i životna sredina” u organizaciji Alternativne Akademske Obrazovne Mreže, 2000. godine. Tokom 2001. godine boravio je na Univerzitetu Hoenhajm (Hohenheim), SR Nemačka, kao stipendista DAAD organizacije. Dr Vuk Maksimović je više od 15 godina bio uključen u nastavu Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu kao predavač na više predmeta na osnovnim studijama i doktorskim studijama. Dr Vuk Maksimović je autor više od 50 radova sa SCI-liste sa ukupnim imakt faktorom preko 70, od kojih značajan broj pripada kategoriji vrhunskih i međunarodnih časopisa izuzetnih vrednosti. Kandidat je citiran više od 566 puta uz trenutnu vrednost h indesa 13. Približno trećina radova je publikovana sa stranim koautorima što ukazuje na kontinualnu međunarodnu saradnju sa kvalitetnim grupama iz inostranstva. Takođe, dr Vuk Maksimović je recenzent više međunarodnih časopisa, kao i bilateralnih projekata MPNTR.

Dr Maria Vesna Nikolić, naučni savetnik. Diplomirala i magistrirala na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti računarske tehnike i informatike, doktorirala na Univerzitetu u Beogradu iz oblasti nauke o materijalima. Od 1991 godine radi u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu (ranije Centar za multidisciplinarne studije). Bavi se istraživanjima oksidnih materijala, njihovim razvojem i karakterizacijom za primenu u termistorima i senzorima temperature, vlage i gasova, kao i za fotoelektrohemijske ćelije. Bavi se i strukturnom, električnom i magnetnom karakterizacijom magnetnih materijala. Objavila je 106 radova u časopisima sa SCIliste, citirani su 409 puta, h-indeks 11. Bila je komentor u izradi 2 doktorata, a učestvovala je u eksperimentalnom radu sa kandidatom u 4 doktorata i kao član komisije u 3 doktorata od kojih je jedan odbranjen 2016. godine u Beču u Austriji. Učestvovala je na razvojnom međunarodnom projektu sa Austrijom, i bilateralnom projektu sa Grčkom. Trenutno vodi podprojekat u okviru integralnih i interdisciplinarnih istraživanja iz oblasti nanomaterijala. Od 2006-2010 bila je jedan od urednika međunarodnog časopisa “ScienceofSintering”. Učestvovala je u organizaciji dve međunarodne konferencije i bila je editor zbornika sa međunarodne konferencije koju je publikovao Elsevier. Recenzirala je za brojne međunarodne časopise kategorije M21a-M23 iz oblasti keramike i materijala sa SCI liste. Radila je i međunarodne recenzije Poljskih nacionalnih projektnih prijava.

Dr Miloljub Luković, naučni savetnik. Doktorirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu na Katedri za mikroelektroniku, materijale i fizičku elektroniku. Po diplomiranju zaposlio se u Institut bezbednosti u Beogradu kao istraživač na razvojnim poslovima iz oblasti mikroelektronike (hibridna tehnologija i elektrotehnički materijali)gde je radio do kraja 2010. godine, kada prelazi u Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerziteta u Beogradu.Objavio je preko 100 radova i učestvovao na 7 projekta Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja.Dr Miloljub Luković je bio u uređivačkom odboru časopisa NTB (Nauka Tehnika Bezbednost, Institut bezbednosti, Beograd). Imao je ključnu ulogu u formiranju Laboratorije za mikroelektronske tehnologije i materijale u Institutu bezbednosti, obuku kadrova i višegodišnje vođenje i usavršavanje tehnologija: vodio je hibridnu mikroelektroniku, mikroštampana kola, površinsku montažu, aplikativno specifične komponete, senzore i pretvarače, EMI/RFI zaštitu i HF merenja. U toku poslednjeg projektnog ciklusa imao je značajnu ulogu u radu sa studentima doktorskih studija, a neke je i vodio ka finalizaciji doktorskih disertacija.

Dr Tatjana Srećković, naučni savetnik. Diplomirani je fizičar i doktor nauka iz oblasti nauke o materijalima (Fizički fakultet Beogradskog i Elektronski fakultet Niškog univerziteta). Od 1990. godine radi u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, kao naučni savetnik od 2004. godine. Njena naučno-istraživačka aktivnost vezana je za istraživanja u oblasti nauke o materijalima, kompleksnim, multidisciplinarnim pristupom koji je prevashodno posvećen nalaženju međuzavisnosti u sistemu sinteza-struktura-svojstva. Poslednjih godina radi na istraživanjima dobijanja nanostrukturnih, ultra-disperznih, aktiviranih prahova, ali i materijala na njihovoj osnovi. To su pre svega poluprovodnički keramički materijali na bazi širokoprimenjivog netoksičnog cink-oksida, ali i bizmut-feriti, barijum-stroncijum-titanati i drugi. U okviru naučnih programa čijom je realizacijom direktno rukovodila, a u okviru projekata na kojima je radila, odbranjeno je 8 magistarskih teza i 5 doktorskih disertacija (od kojih je ona u jednoj bila mentor). Ona je autor ili koautor više od 100 naučnih radova koji su publikovani u međunarodnim i domaćim časopisima ili saopšteni na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Od navedenih radova više od 60 je publikovano u međunarodnim časopisima ili kao poglavlja u monografijama, odnosno recenzirani su. Naučni radovi čiji je ona autor ili koautor citirani su do sada više od 500 puta, h-indeks je 12, a 10- indeks je 15 (prema bazi GoogleSchoolar-a).

Dr Zorica Marinković Stanojević, naučni savetnik. Doktorirala je u oblasti nauke o materijalima na Univerzitetu u Beogradu. Od 1995. godine zaposlena je u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Njen dosadašnji istraživački rad bio je u oblasti nauke o materijalima, fizike i hemije čvrstog stanja, pre svega u oblasti oksidnih keramičkih i nanofaznih materijala koji imaju primenu u elektronici. Posebno se bavila razvojem novih tehnoloških postupaka sinteze funkcionalnih materijala reakcijama u aerosolu (reakciono raspršivanje i sublimaciono sušenje) i mehaničkom aktivacijom, sa posebnim akcentom na utvrđivanju korelacija između parametra procesa, strukturnih karakteristika i svojstava dobijenog materijala.
Objavila je 45 radova u časopisima sa SCI liste i imala jedno predavanje po pozivu na međunarodnoj konferenciji. Citirana je više od 420 puta (h-indeks 12).Rukovodila je projektom bilateralne saradnje sa Slovenijom, bila učesnik na 2 projekta bilateralne saradnje i dve COST akcije. Uradila je recenzije iz oblasti svoje kompetencije za više od 15 radova za različite međunarodne časopise kategorije M20. Rukovodila je izradom jedne i bila član komisije druge doktorske disertacije.Član je Srpskog hemijskog društvai Društva za Keramičke Materijale Srbije.

Dr Uroš Lačnjevac, viši naučni saradnik. Diplomirao je 2005. godine na Katedri za fizičku hemiju i elektrohemiju Tehnološko-metalurškog fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirao 2010. godine iz multidisciplinarnih naučnih oblasti – konverzija energije na Univerzitetu u Beogradu. Od 2006. godine je zaposlen u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Njegova istraživanja odnose se na različite oblasti elektrohemije: elektrohemijsko taloženje i karakterizaciju metala, legura i kompozitnih prevlaka, zatim na razvoj novih materijala za primenu u elektrokatalizi s fokusom na elektrokatalizatore reakcije izdvajanja vodonika u alkalnoj i kiseloj sredini, razvoj elektrohemijskih senzora i biosenzora, kao i na funkcionalizaciju materijala na bazi anodno formiranih TiO2nanotubularnih uređenih struktura. Objavio je 37 radova u časopisima sa SCIliste i 3 poglavlja u međunarodnim monografijama. Publikacije su mu citirane više od 300 puta ne računajući autocitate. Do sada je bio učesnik dva međunarodna projekta. Izvršio je više od 35 recenzija za 13 međunarodnih naučnih časopisa.

Dr Vesela Radović, viši naučni saradnik. Zaposlena je u Institutu za multidisiciplinarna istraživanja od 2015. g. Po osnovnom obrazovanju je diplomirani inženjer geologije. Magistar je protivpožarne zaštite, a doktorat iz oblasti zaštite, odbrane i bezbednosti je stekla na Fakultetu Bezbednosti, Univerziteta u Beogradu. Dr Radović se bavi naučnim istraživanjima koja se odnose na različite pristupe upravljanja životnom sredinom, pre svega procenom i upravljanjem rizicima u različitim vanrednim situacijama, prirodnog ili antropogenog porekla i ublažavanjem njihovih posledica u društvenoj zajednici. Prevencija i kontrola zagađivanja u svim medijima životne sredine je dodatna oblast interesovanja, kao i različiti aspekti adaptacije društvene zajednice Srbije na prisutne posledice globalnih klimatskih promena. Učesnik je u različitim projektima u zemlji i inostranstvu. Više puta je angažovana kao eksterni konultant i trener u različitim programima US AID i drugih međunardnih organizacija koji su implementirani u Srbiji. Dr Vesela Radović ima iskustvo u održavanju nastave, ka9o i implementaciji savremenih edukativnih metoda. Svoja znanja i veštine unapredila je i tokom više formalnih i neformalnih usavršavanja u različitim zemljama (Srbija, Mađarska, Rumunija, SAD).
Dr Vesela Radović je aktivno uključena u rad regionalnih i međunarodnih organizacija koje se bave bezbednosnim izazovima u životnoj sredini. Takođe, autor je više od 120 radova koji su publikovani u domaćim i stranim časopisima.

Dr Jelena Dragišić Maksimović, viši naučni saradnik. Doktorirala je u oblasti bioloških nauka na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2004. godine je stalno zaposlena u Institutu za multidisiciplinarna istraživanja, Univerziteta u Beogradu. Njena istraživanja su vezana za fiziologiju i biohemiju biljaka, a u užem smislu za abiotski stres i mehanizme zaštite biljaka od stresa. Objavila je 24 rada u časopisima sa SCI liste, 2 poglavlja u istaknutim monografijama međunarodnog značaja, održala je predavanje po pozivu na skupu međunarodnog značaja. Citirana je 218 puta (izvor Scopus na dan 22.02.2017. godine). Trenutno je mentor dve doktorske disertacije i jedne master-teze.

Dr Nina Nikolić, naučni saradnik.Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu završila 1998. Magistarsku tezu iz oblasti ekologije vegetacije uradila u Vijetnamu (u okviru istraživačkog projekta SFB564 finansiranog od nemačke nacionalne fondacije DFG) i odbranila na Univerzitetu Hoenhajm (Štutgart, Nemačka), a nostrifikacijom na Univerzitetu u Beogradu stekla zvanje magistra šumarstva 2003. Doktorsko istraživanje iz oblasti spontane restoracije vegetacije i zemljišta degradiranih rudarskim aktivnostima uradila u celosti u Srbiji, u okviru projekata OI 153002 i OI173028, a doktorsku tezu pod nazivom “Ecology of alluvial arable land polluted by copper mine tailings: new insights for restoration” odbranila sa ocenom Magna cum Laude na Univerzitetu Hoenhajm, te je nostrifikacijom na Univerzitetu u Beogradu stekla zvanje doktora bioloških nauka 2014 godine. Od 2005. zaposlena na IMSI, trenutno u zvanju naučni sradnik. Kao član Grupe za ishranu biljaka IMSI, Evropskog društva za ekološku restoraciju i eksterni postdok na Katedri za botaniku Univerziteta Južna Boemija u Češkoj, bavi se ekologijom vegetacije marginalnih zemljišta.

Dr Filis Morina, naučni saradnik: Doktorirala je u oblasti Upravljanje životnom sredinom 2011. godine na Univerzitetu u Beogradu, odsek Upravljanje životnom sredinom a osnovne studije je završila 2004. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu, smer Ekologija i zaštita životne sredine. Od 2005. godine zaposlena je na Institutu za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu, na Odsek za nauku o živim sistemima.U periodu od 2011-¬2013. bila jea asistent na predmetima Osnove fiziologije biljaka i Zaštita životne sredine u poljoprivredi na osnovnim studijama Fakulteta ekološke poljoprivrede Univerziteta Edukons u Sremskoj Kamenici. Objavila je više od 20 naučnih radova u istaknutim međunarodnim časopisima sa SCI liste, 1 poglavlje u knjizi, ima 1 predavanje po pozivu na međunarodnoj konferenciji. Citirana je oko 40 puta. Trenutno je mentor jednom doktorantu. Uistraživanjima obuhvataaklimativne odgovore biljaka (antioksidativni sistem, sekundarne metabolite) na abiotički stres, pre svega svetlost visokog intenziteta, ultraljubičasto zračenje, povišene koncentracije metala, sušu, interakcije između biljaka i insekata, mehanizme indukcije gala i identifikaciju signalnih molekula. Trenutno je angažovana na projektu III43010 “Modifikacije antioksidativnog metabolizma biljaka sa ciljem povećanja tolerancije na abiotski stres i identifikacija novih biomarkera sa primenom u remedijaciji i monitoringu degradiranih zemljišta“ koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. U periodu od 2011-¬2014. godine bila je učesnik dva projekta u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine grada Beograda. Od 2015. godine član je Naučnog veća Instituta za multidiscilinarna istraživanja. Stipendije: OSI/Chevening stipendija na Odseku za biljne nauke Univerziteta u Oksfordu, Velika Britanija, laboratorija prof. AndrewSmith¬a (2007 – 2008). Nacionalna stipendija Republike Slovačke na Odseku za fiziologiju biljaka Univerziteta Comenius u Bratislavi, laboratorija prof. AlexanderLux¬a (2013). Grants¬in-AidforScientificResearch stipendija Ministarstva prosvete i nauke Japana na Odseku za biologiju Stomatološkog univerziteta u Kitakjušu u Japanu (DepartmentofBioscience, KyushuDentalCollege), Kitakjušu, laboratorija prof.UmeoTakahame (2014). Članstvo u udruženjima i društvima: COST Akcija FA0906 UV¬B radiation: A specific regulator of plant growth and food quality in a changing climate (UV4growth); Cost Akcija BMBS COST Action BM1405Non¬globular proteins ¬ from sequence to structure, function and application in molecular physiopathology (NGP¬NET) DruštvozafiziologijubiljakaSrbije.

Dr Marija Vidović, naučni saradnik. Diplomirala 2008. godinenaHemijskomfakultetuUniverzitetauBeogradu, odsek Biohemijasaprosečnomocenom 9.21 u toku studija i ocenom 10 na diplomskom ispitu. Doktorirala je 2015. godine na gore navedenom odseku na temu:„Antioksidativni metabolizam belog i zelenog tkiva listova panaširane muškatle (Pelargoniumzonale) i tamjanike (Plectranthuscoleoides) – uticaj zračenja iz vidljive i UV-B oblasti“ sa ocenom 10.00. Od 2010 je zaposlena na neodređeno vreme u Institutu ѕa multidisciplinarna istraživanja, i od tada je bila uključena u tri nacionalna projekta (OI143020, III 43010, OI 173045), dva gradska projekta i u dve COST akcije. U četiri navrata boravila je na istraživačkom radu u inostranstvu (ukupno 6 meseci). Bavi se proučavanjem odnosa metabolizma fenolnih jedinjenja i fotosinteze u panaširanim model biljkama, stimulacijom biosinteze fitonutrijenata u biljkama modulisanjem kvaliteta i kvantiteta vidljive svetlosti i UV-B zračenja i razvojem novih metoda za tačno i pouzdano određivanje antioksidanata i prooksidanata u biljnom tkivu. Objavila je 11 radova u međunarodnim časopisima sa SCI liste, jedno poglavlje u međunarodnoj monografiji, prezentovala rezultate na više od 20 međunarodnih konferencija (6 usmenih prezentacija) i bila član naučnog odbora na jednoj međunarodnoj konferenciji. Citirana je 47 puta (bez autocitata). Trenutno je mentor jednom doktorandu.

Dr Željka Višnjić-Jeftić, naučni saradnik. Doktorirala je 2012. na smeru Ekologija, biogeografija i zaštita biodiverziteta, modul Hidroekologija, na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2006. godine je zaposlen u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Oblast istraživanja je ihtiologija, ekotoksikologija i ekologija riba. Bila je učesnik na više nacionalnih i međunarodnih projekata. Objavila je 17 radova u međunarodnim časopisima, koji su citirani više od 220 puta. Rukovodila je izrdadom jedne doktorske disertacije.

Dr Stefan Skorić, naučni saradnik. Doktorirao 2013. na smeru Ekologija, biogeografija i zaštita biodiverziteta, modul Hidroekologija, na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlen u Institutu za multidisciplinarna istraživanja, Univerziteta u Beogradu od 2003.g. Oblast istraživanja je ihtiologija, ekotoksikologija riba i akvakultura, a takođe i ekologija piscivornih ptica i ptica grabljivica. Učestvovao je na više domaćih i međunarodnih projekata. Citiran je 183 puta.

Dr Aleksandar Radojković, naučni saradnik. Od 2008. godine je stalno zapolen u Institutu za multidisciplinarna istraživanja. Doktorsku disertaciju je odbranio 2014. iz oblasti nauke o materijalima na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerzitata u Beogradu.Trenuna istraživačka interesovanja obuhvataju sledeće teme: protonska provodljivost i električna svojstva dopiranog BaCeO3 i njegova primena u srednjetemperaturnim gorivnim ćelijama na bazi oksida u čvrstom stanju(IT-SOFC); sinteza i karakterizacija multiferoičnog BiFeO3 primenjujući dopiranje i kodopiranje kao strategiju za optimizaciju njegovih feroelektričnih i magnetnih svojstava; sinteza i ispitivanje nanostrukturnih prahova alumine kao potencijalnog netoksičnog insekticida, kao i pripremanje formulacija na bazi nanoinkapsuliranih etarskih ulja i njihova primena u zaštiti biljaka. Objavio je 15 naučnih radova u časopisima sa SCI liste koji su citirani preko 100 puta. Trenutno je učesnik u jednom međunarodnom projektu (bilateralna naučna saradnja sa Hrvatskom).

Dr Zvezdana Baščarević, naučni saradnik. Doktorirala je u oblasti tehnološko inženjerstvo – hemijsko inženjerstvo na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2003. godine zaposlena je u Institutu za multidisciplinarana istraživanja Univerziteta u Beogradu (bivši Centar za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu).Njena istraživanja vezana su za nauku o materijalima, pre svega upotrebu industrijskog mineralnog otpada za sintezu i proizvodnju građevinskih materijala. Najveći deo istraživanja posvećen je sintezi i karakterizaciji novih vrsta veziva na bazi elektrofilterskog pepela termoelektrana. Objavila je 15 radova u časopisima sa SCIliste i 1 poglavlje u monografiji međunarodnog značaja. Radovi na kojima je autor i koautor do sada su citirani preko 200 puta, ne računajući autocitate. Rukovodi jednim međunarodnim projektom (Eureka projekat E!9980).

Dr Danijela Luković Golić, naučni saradnik. Doktorirala je u oblasti nauke o materijalima na Univerzitetu u Beogradu. Od 2002. do 2008. godine bila je zaposlena na Institutu tehničkih nauka SANU u Beogradu, a od 2008. godine zaposlena je na Institutu za multidisciplinarna istraživanja, Univerziteta u Beogradu. Oblasti njenih istraživanja su: razvoj metoda sinteze submikronskih i mikronskih prahova ZnO za pravljenje transparentnih provodnih elektroda, kao i sinteze 1D nanoprahova ZnO; sinteza, procesiranje i karakterizacija multiferoičnih keramičkih materijala (na bazi BiFeO3 i YMnO3) poboljšanih feroelektričnih i magnetnih svojstava. Autor je 32 rada objavljenih u međunarodnim časopisima i značajnog broja radova prikazanih na međunarodnim i domaćim konferencijama. Citirana je više od 100 puta. Rukovodilac je bilateralnog projekta sa Slovenijom u okviru programa međunarodne naučno-tehnološke saradnje.

Dr Nataša Džunuzović, naučni saradnik. Doktorirala je u naučnoj oblasti tehničko-tehnoloških nauka (grana nauke – materijali i hemijske tehnologije) na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2001. godine zaposlena je u Institutu za multidisciplinarana istraživanja Univerziteta u Beogradu na odseku za materijale. Oblast naučnoistraživačkog rada dr Nataše Džunuzović je nauka o materijalima, pre svega upotreba industrijskog mineralnog otpada za sintezu građevinskih materijala. Aktuelne aktivnosti dr Nataše Džunuzović vezane su za sintezu i ispitivanje svojstava novih vrsta vezivnih materijala na bazi alkalno aktiviranog elektrofilterskog pepela termoelektrana i zgure visoke peći iz proizvodnje sirovog gvožđa. Autor je i koautor 10 radova publikovanih u međunarodnim naučnim časopisima, citirana je 92 puta. Takođe, autor je ili koautor14tehničkih rešenja i jednog patenta. U dosadašnjem radu učestvovala je u realizaciji tri nacionalna projekta u okviru programa tehnološkog razvoja, četiri međunarodna projekta u okviru EUREKA programa i jedne KOST akcije.

Dr Slobodan Krnjajić, naučni saradnik.Doktorirao je iz oblasti entomologija na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Za vreme rada u Institutu za zaštitu bilja, kao šef Odseka za štetočine bilja, aktivno je učestvovao u formiranju, opremanju i osposobljavanju Laboratorije za molekularnu dijagnostiku „Prof. dr. Guido Nonveiller“. U Institutu za multidisciplinarna istraživanja zaposlen je od 2012. g.
Njegova istraživanja su vezana za proučavanje biologije i štetnosti insekata i grinja na poljoprivrednim kulturama. Osim toga, bavi se i proučavanjem mogućnosti njihovog suzbijanja, kako klasičnom primenom pesticida, tako i primenom raznih integralnih metoda suzbijanja, primenom bioloških preparata i parazitoida. U oblasti fitofarmacije proučavao je i efekte konvencionalnih, bioracionalnih i bioloških insekticida. Takođe, bavi se proučavanjem, praćenjem i suzbijanjem karantinskih štetočina u poljoprivrednoj proizvodnji u našoj zemlji. U poslednje vreme bavi se i primenom i usavršavanjem standardnih molekularnih metoda detekcije fitoplazmi i biljnih virusa u biljnom i insekatskom materijalu, kao i složenim interakcijama između fitoplazmi, biljnih virusa, njihovih biljaka domaćina i cikada i biljnih vašiju kao vektora ovih patogena.
Od 2013. godine podpredsednik je Stručnog saveta za sredstva za zaštitu bilja, pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Recenzent je u časopisu međunarodnog značaja Journal of Plant Pathology.Radovi dr Slobodana Krnjajića su citirani ukupno 181 put (h – indeks7). Učestvovo je u realizaciji 6 međunarodnih i 14 domaćih naučno-istraživačkih projekata. Rukovodio je sa 4 međunarodna i 4 domaća projekta.
Učestvovao je kao član je komisije za odbranu 2 magistarske i 3 doktorske teze, a komentor je u izradi 3 doktorske disertacije saradnika iz Instituta za zaštitu bilja iz Beograda. Trenutno je mentor jednom doktorantu. Član je Društva za zaštitu bilja Srbije, kao i Entomološkog društva Srbije.

Dr Jovana Ćirković, naučni saradnik. Doktorirala je na Fakultetu za Fizičku Hemiju, Univerziteta u Beogradu, Srbija. Od 2009. godine stalno je zaposlena u Institutu za Multidisciplinarna Istraživanja, Univerziteta u Beogradu. Njena istraživanja su vezana za dobijanje i karakterizaciju feroelektričnih materijala na bazi barijum stroncijum titanata, kao i multiferoičnih materijala na bazi bizmut ferita. Veliki deo istraživanja je posvećen ispitivanju fotokatalitičke aktivnosti bizmut ferita pri razgradnji organskih boja. Deo istraživanja je usmeren na dobijanje ekoloških materijala za pakovanje hrane na bazi prirodnih polimera sa dodatkom aktivnih komponenti. Objavila je u svojstvu autora i koautora 9 radova u časopisima sa SCI liste. Citirana je oko 20 puta.

Dr Milica Počuča Nešić, naučni saradnik. Doktorirala je u oblasti nauke o materijalima na Univerzitetu u Beogradu 2016. godine. Od 2004. godine zaposlena je u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Njen dosadašnji istraživački rad bio je u oblasti nauke o materijalima, neorganske hemije kao i hemije i fizike čvrstog stanja. Posebno se bavila razvojem novih hemijskih metoda za dobijanje oksidnih tankih filmova (sinteza iz polimernih kompleksa kao prekursora) kao i sintezom prahova i oksidnih keramičkih multiferoičnih materijala. Njena istraživanja su usmerena na određivanje karakterističnih parametara u procesu sinteze, kao i na ispitivanje njihovih uticaja na svojstva dobijenih materijala.
Objavila je 10 radova u časopisima sa SCI liste koji su citirani više od 40 puta. Bila je učesnik na 3 projekta bilateralne saradnje. Član je Srpskog hemijskog društva i Društva za Keramičke Materijale Srbije.

Dr Gorčin Cvijanović, naučni saradnik.Diplomirao je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Ekologija i zaštita životne sredine, 2002 godine. Zvanje magistar nauka stekao je 2009. godine, odbranom magistarske teze pod naslovom: “Taksonomske i ekološke karakteristike američkog patuljastog soma (AmeiurusmelasRafinesque, 1820) u slivu reke Tise i mogućnosti njegove ekonomske eksploatacije“, na Univerzitetu u Beogradu. U 2016. godine odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom “Morfološka i genetička diferenciajcija kečige (AcipenserruthenusL.) u srednjem i donjem toku Dunava“, na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Učestvovao je na više nacionalnih i međunarodnih projekata. Kao autor ili koautor u petogodišnjem periodu objavio je 10 naučnih radova u međunarodnim časopisima. Citiran je oko 200 puta.

Dr Dragoslav Mutavdžić, naučni saradnik. Doktoriraoje izoblasti multidisciplinarnih nauka (hemometrija) na Univerzitetu u Beogradu.Od 2005. godine zaposlen je u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Kao autor ili koautor u petogodišnjem periodu objavio je 14 naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima.

Dr Igor Kostić, naučni saradnik (u postupku).Doktorirao je 2016. godine u oblasti biotehničkih nauka, grana nauke fitomedicina, naučna disciplina entomologija, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2012. godine stalno je zaposlen u Institutu za multidisciplinarna istraživanja, Univerziteta u Beogradu. Njegov naučno-istraživačkirad jevezan za oblasti agronomije i šumarstva, a njegova uža istraživačka oblast obuhvata primenu bioloških mera borbe u zaštita bilja od štetnih insekata.Objavio je u svojstvu autora i koautora 6 radova u časopisima sa SCI liste. Citiran je oko 16 puta. Trenutno je komentor jednom doktorantu.

Dr Vladimir Jović, naučni savetnik u penziji. Doktorsku disertaciju, iz oblasti elektrohemije, pod nazivom “Elektrohemijsko taloženje olova na monokristalima srebra ”, odbranio je 1985. god. na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U periodu 1976. – 1981. god. radio je u ITN-SANU u Beogradu kao istraživač saradnik. U periodu 1981. – 1984. radio je kao istraživač saradnik u Institutu za hemijske izvore struje u Zemun Polju. Od 1984. – 1992. radio je u ITN-SANU u Beogradu kao naučni saradnik i viši naučni saradnik. Od 1992. – 2014. god. zaposlen je u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu (tada Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu) kao naučni savetnik. Od 25. jula 2014. god. je penzioner, ali je i dalje aktivan sa 0 meseci angažovanja na projektu br. OI 172054, „Razvoj, karakterizacija i primena nanostruktuiranih kompozitnih katalizatora i interaktivnih nosača u gorivnim spregovima i elektrolizi vode“. U toku 1979/80 i 1989/90 bio je po godinu dana na stručnom usavršavanju na Southampton Univerzitetu, Velika Britanija. U periodu 1998. – 2000. god. radio je u Nacionalnom Institutu za Standarde i Tehnologije, Geitersburg, Merilend, SAD, kao gost istraživač. U periodu 2000. – 2002 god. radio je na “Drexel” Univerzitetu u Filadelfiji, Pensilvanija, SAD.
Dr Vladimir Jović svojim istraživanjima obuhvatio je sledeće oblasti: UPD olova, talijuma i kadmijuma na monokristalima srebra i bakra, adsorpcija anjona na monokristalima srebra i bakra, elektrohemijsko dobijanje i karakterizacija prahova: Co, Ni, Fe i njihovih legura i Ni-Mo-O, elektrohemijska karakterizacija MAX faza, Elektrohemijsko dobijanje i karakterizacija katalizatora za reakciju izdvajanja vodonika i kiseonika. Do sada je objavio 119 radova sa SCI liste i četiri poglavlja u istaknutim monografijama međunarodnog značaja. Objavio je i jednu monografiju međunarodnog značaja. Ukupno ima 1489 citata bez autocitata, h – index 21 (SCOPUS).

1990. Zlatna medalja za inovaciju “Istovremena katodna zaštita i zaštita od obrastanja brodova u morskoj vodi”. Sajam inovacija, EUREKA ’90, Brisel.
1997. Nagrada za inovaciju “Hlorisanje vode na mestu upotrebe”, Privredna Komora grada Beograda.
2002. Priznanje za naučni doprinos u međunarodnoj saradnji dobijeno od strane UNITED STATES, DEPARTMENT OF COMMERCE, NATIONAL INSTITUTE OF STANDARDS AND TECHNOLOGY.
2005. Priznanje za učešće na međunarodnom letnjem Univerzitetu u Tuzli, 04-14. 07. 2005.

Saradnici Centra u istraživačkim zvanjima

Red. br.  Istraživač Zvanje
1.  JelenaKorać istraživač pripravnik
2. Nikola Tasić istraživač saradnik
3. Sanja Pršić Perać istraživač saradnik
4. Bojana Simović istraživač saradnik
5. Jelena Vukašinović istraživač pripravnik
6. Jelena Jovanović istraživač pripravnik
7. Jelena Pavlović istraživač saradnik
8. Predrag Bosnić istraživač saradnik
9. Pavle Đorđević istraživač pripravnik
10. Jovana Kostić istraživač saradnik
11. DragicaSpasojević istraživač saradnik
12. MiraStanković istraživač pripravnik
13. MilošProkopijević istraživač saradnik
14. MilenaDimitrijević istraživač saradnik